Председник:
Проф. др Љубица Ђукановић, Београд
Члан Aкадемије медицинских наука Српског лекарског друштва од 1996. године
Професор Медицинског факултета Универзитета у Београду
Адреса
Пере Велимитовића 54/15, 11000 Београд
Телефон: +381642589903
E-mail: ljubicadjukanovic@yahoo.com
Лични подаци:
Рођена 11. новембра 1943. године, Кораћица,Србија
Удата, супруг прим. др Душан, гиннеколог, кћерка Наташа и син Небојша елeктроинжењери, унуци Мина, Лука, Лазар, Дара.
Едукација
Факултет 1962-67 Медицински факултет, Универзитет у Београду
Магистеријум 1970-1972 Природно-математички факултет, Универзитет у Београду (магистарска теза из имунологије одбрањена 1976)
Специјализација 1973-1977 Специјализација интерне медицине
Докторат 1983 Медицински факултет, Универзитет у Београду (докторска дисертација из нефрологије)
Усавршавање у иностранству 1982 Renal Unit of Guy’s Hospital (Prof. JS Cameron)
1987 Renal Unit of Guy’s Hospital (Prof. JS Cameron)
Делатност и напредовање у струци
1968-1969 Лекар опште праксе, Медицински центар, Јајце, БиХ
1969-1971 Лекар опште праксе, Институт за имунологију и вирусологију – Торлак, Београд
1971-1987 Лекар опште праксе, лекар на специјалитацији и специјалиста интерне медицине, Институт за бубрежне болести и метаболичке поремећаје, Клничке болнице града Београда (данас КБЦ Звездара)
1981-1987 Шеф Одељења клиничке нефрологије, Институт за бубрежне болести и метаболичке поремећаје, Клничке болнице града Београда
1988-1989 Начелник Одељења за хемодијализу, Клиника за нефрологију. Институт за урологију и нефрологију, Клинички центар Србије, Београд
1989-1992 Начелник Одељења трансплантационе нефрологије, Клиника за нефрологију. Институт за урологију и нефрологију, Клинички центар Србије, Београд
1992-2002 Директор Клинике за нефрологију, Институт за урологију и нефрологију, Клинички центар Србије, Београд
1998-2000 Помоћник директора за интерну медицину, Ургентног центра Клиничког центра Србије, Београд
31.12.2002 пензионисана
Избор у наставна звања и наставна делатност
1979-1987 Асистент, Катедра интерне медицине, Медицински факултет, Универзитет у Београду
1987-1992 Доцент, Медицински факултет, Универзитет у Београду
1992-1996 Ванредни професор, Медицински факултет, Универзитет у Београду
1996 Редовни професор, Медицински факултет, Универзитет у Београду
1989-1994 Заменик шефа Катедре за последипломску наставу из нефрологије Медицински факултет Универзитета у Београду
1994-2001 Шеф Катедре за последипломску наставу из нефрологије Медицински факултет Универзитета у Београду
1995-2002 Главни уредник „Новина у нефрологији“ часописа Катедре за последипломску наставу из нефрологије Медицински факултет Универзитета у Београду
Наставна делатност на другим факултетима
Предавала је нефрологију студентима редовних и последипломских студија на медицинским факултетима у Београду, Крагујевцу, Приштини, Подгорици и Фочи
Избор и делатност у Академији медицинских наука СЛД
1996-2002 Ванредни члан Академије медицинских наука СЛД
2002- сада Редовни члан Академије медицинских наука СЛД
2004-2008 Генерални секретар Академије медицинских наука СЛД
2007-2015 Помоћник уредника „Монографије научних скупова АМН СЛД“,
2015-2019 Главни уредник „Монографије научних скупова АМН СЛД“
2019- Председник Академије медицинских наука СЛД
Чланство у удружењима
1970- Српско лекарско друштво
2010 -2019 Члан Управног одбора Српског лекарског друштва
2010-2019 Председник Одбора за континуирану медицинску едукацију Српског лекарског друштва
1971 Нефролошка секција Српског лекарског друштва
1996-2000 Председник Нефролошке секције СЛД
1978-2004 Удружење нефролога Југославије
2004- Удружење нефролога Србије
1978- European Renal Association-European Dialysis and Transplant Association ERA-EDTA, Senior Member of ERA-EDTA (2008)
Distinguished Fellow of ERA-EDTA (2013)
1981- International Society of Nephrology
1981 Danube Symposium of Nephrology, Council member (1993-2002)
1994- Balkan Association of Nephrology, Dialysis, Transplantation and Artificial Organs (BANTAO), President of BANTAO (1996-1998)
1991 Bulgarian Society of Nephrology (Honorary member)
1998 Varna Kidney Foundation (Honorary member)
Чланство у уређивачким одборима
Српски архив за целокупно лекарство (1990-2000) (2008 -2016)
Bilten za transfuziologiju i hematolofiju (1994-1998)
Journal of BANTAO, Associated Editor (2003 -)
Hippokratia (2006 -2010)
Biomedicinska istraživanja , savetnik urednika (2010- 2019)
ISRN Nephrology (2013-2014)
Награде
1995 – Захвалница Медицинског факултета Универзитета у Београду за допринос последипломској настави
1996 – Плакета Медицинског факултета Универзитета у Београду за допринос последипломској настави
1998 – Повеље Медицинског факултета Универзитета у Ниш
1999 – Повеља Српског лекарског друштва
2000 – Награда за научни рад Српског лекарског друштва
2004 – Награда Министарства за науку и заштиту животне средине Србије
2010 – Награда за животно дело Српског лекарског друштва
2012 – Захвалница Универзитета у Источном Сарајеву, Република Српска, Босна и Херцеговина
2014 – Захвалнице Медицинског факултета у Фочи, Универзитета у Источном Сарајеву, Република Српска, Босна и Херцеговина
2016 – Награда“Велики печат“ Српског лекарског друштва
Публиковани радови и научна делатност
Монографије, књиге и радови. Објавила 331 радова у целини, од којих 121 у међународним часописима са JCR листе, четири поглавља у истакнутим међународним и 34 у националним монографијама. Радови су цитирани 1.154 пута (подаци Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, март 2016).
Била је уредник или један од уредника осам монографија, четири тематска зборника, једног уџбеника за студенте здравствене неге, два уџбеника за последипломске студије из нефрологије (Болести бубрега и Трансплантација бубрега),уредник поглавља и коаутор у три уџбеника и коаутор у три уџбеника.
Научно-истраживачки пројекти. Била је руководилац шест, а сарадник у седам научноистраживачких пројекта које су финансирали републички и градски фондови за научна истраживања.
Објављени радови и научноистраживачки пројекти су посвећени различитим проблемима из области нефрологије (хронична инсуфицијенција бубрега, хемодијализа, гломерулске болести, ендемска нефропатија) и трансплантације бубрега. Утемељила је регистар болесника лечених дијализом и трансплантацијом у Савезној Републици Југославији, касније Републици Србији, којим је руководила и била уредник девет годишњих извештаја.
Почасни председник:
Проф. др Павле Миленковић, Београд
Члан Aкадемије медицинских наука Српског лекарског друштва од 1996. године
Професор Стоматолошког факултета и Научни саветник у Институту за медицинска истраживањаУниверзитета у Београду
Члан Aкадемије медицинских наука од 1996. године
Професор Стоматолошког факултета и Научни саветник у Институту за мдицинска истраживанја Универзитета у Београду
Основни биографски подаци. Рођен је 22. фебруара 1944. године у Београду, где је завршио основну школу и гимназију. Медицински факултет у Београду уписао је 1962. године, а дипломирао 1967. године.
Стручно и научно усавршавање. После краћег рада у Здравственом центру Вршац 1970. године почиње да ради у Институту за медицинска истраживања, најпре као стипендиста Републичке заједнице науке. Магистарску тезу одбранио је 1974. године, а докторску дисертацију Утицај цитостатика на матични одељак хематопоезе 1979. године на Медицинском факултету у Београду.
Током 1973/74. године усавршавао се у тада водећем центру за изучавање матичних ћелија у Paterson Laboratories, Christie Hospital and Holt Radium Institute, у Манчестеру, Енглеска.
Избор у наставна/научна звања и наставна делатност. У звање асистент у Одељењу за физиологију Иснтитута за медицинска истраживања и асистента за предмет Физиологија са биохемијом на Стоматолошком факултету у Београду изабран је 1972. године. У звање научног сарадника у Институту за медицинска истраживања изабран је 1979, вишег научног сарадник 1984, а научног саветника 1989. године. За ванредног професора за предмет Патолошка физиологија на Стоматолошком факултету у Београду изабран је 1985, а од 1991.је редовни професор. У то времене био је обједињен радни однос на Стоматолошком факултету и Иснтитуту за медицинска истраживања као бази факултета за научни рад и последипломску наставу.
Учешће у последипломској настави из хематологије на Медицинском факултету у Београду, његов рад као професор Патолошке физиологије на Стоматолошком факултету, те експериментални рад у Институту, били су видови његових доприноса стварању нашег научног подмлатка из ове важне научне гране. Као изврсног професора, Стоматолошки факултет га је задржао да предаје Патолошку физиологију две године након што је стекао законске услове за старосну пензију.
Поред рада на Стоматолошком факултету у Београду био је професор Патолошке физиологије у настави на енглеском језику у Новом Саду и професор на последипломској Катедри хематологије на Медицинском факултету у Београду. Од 1978. до 1986. године био је секретар ове Катедре. Био је стални члан Комисије за усмени магистарски испит из хематологије, предавач и испитивач за предмет Регулаторни механизми у хематологији-биолошки механизми регулације.
Био је члан бројних комисија за процену и одбрану докторских теза и магистарских радова, избора у наставна и научна званја, а још увек је члан комисија за изборе кандидата у научна и универзитетска звања на Медицинском факултету у Београду.
Рад на Институту за медицинска истраживања. Радни век провео је у Институту за медицинска истраживања у Београду. Од 1970 до 1991 радио је у лабораторији/групи за испитивање еритропоезе, која се и шире бавила изучаванјем регулације хематопоезе.
По повратку (1974) са стручног усавршавања у Енглеској увео је методе за одређивање матичних ћелија хематопоезе и репопулационе тестове после трансплантације костне сржи, које до тада нису коришћене у нашој земљи. Године 1991. основао је са колегама истраживачку групу за хематологију којом је руководио 20 година. (У Инситуту је до тада постојала Група за изучавање еритропоезе и Група за ћелијску кинетику). Група за хематологију се развила у најзначајнију експерименталну јединицу за хематологију и матичне ћелије у нашој земљи. Уведени су потпуно нови експериментални приступи у изучавању матичних ћелија хематопоезе, који до тада нису рађени у Југославији.
Професор Миленковић је увео методологију експерименталне трансплантације матичних ћелија хематопоезе, чији су резултати рада представљали основ, како за фундаментална сазнања и експериментални рад, тако и за развој и примену ове методе у тестирању ефеката трансплантације матичних ћелија хематопоезе код људи, Захваљујући томе је Институт за медицинска истраживања постао дијагностичко-консултативни центар за одређене домене клиничке хематологије и онкологије, нарочито за Институт за заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“, пре свега у провери квалитета трансплантата матичних ћелија код деце.
Захваљујући публикацијама истраживачке групе на чијем је челу био, Миленковић је стекао примеран међународни углед, што је омогућило сарадњу с иностраним институцијама на остваривању истраживачких пројеката у оквиру ФП6 програма Европске уније као и билатератну сарадњу са сличним истраживачким институцијама Француске.
Његова истраживачка група за хематологију била је и језгро у којем су се школовали многи наши данас признати научници.
Резултати научног рада и рад у републичким телима за науку. Објавио је 309 радова, од којих 113 различитих категорија у међународним часописима цитираним у базама Current Contents Life Sciences, SCI и Web of Science. У међународним часописима цитиран је 473 пута (до 2014, а Хиршов индекс је 10) и више пута у домаћим и иностраним књигама. Цитираност његових радова из експерименталне хематологије укључујући и оне објављене пре 10-20 година и даље расте, што указује на препознату трајну вредност тих резултата ( јуни 2016, 585 пута).
Био је уредник и главни аутор осам монографија и уџбеника: Патолошка физиологија, издања 1999. и 2003. и коаутор у уџбеницима Патолошка физиологија за суденте медицине у Београду и Новом Саду, издања 1997. и 2004. Аутор је три поглавља у уџбенику Интерна медицина за студенте стоматологије, издања 1989. и 1990. Један је од уредника и аутора књиге Етика у биомедицинским истраживањима, која је коришћена као уџбеник за последипломску наставу на Медицинском факултету у Београду, издања 2002. и 2004. године. Један је од уредника књиге Клиничка хематологија (2012). је књигу Преводилац књиге, CLINICAL ETHICS A Practical Approach to Ethical Decisions in Clinical Medicine (аутори: Albert R. Jonsen, Mark Siegler, William J. Winslade) 2006 McGraw-Hill Companies, превод Службени гласник 2008.
Био је руководилац шест домаћих пројеката, а у још осам учествовао је као сарадник. Био је руководилац два међународна пројекта (један је ФП6 Европске уније, други у оквиру билатералне сараднје са Француском) и учесник у три. И након пензионисања активан је у два научноистраживачка пројекта које финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја.
Успешни рад на пројектима које је финансирало Министарство за просвету, науку и технолошки развој ( министарства су мењала имена)у области основних и примењених истраживања и ангажовање нових сарадника омогућили су континуирани напредак његове истраживачке групе. Као научник највишег ранга, годинама је био ангажован као члан, Националног савета за науку и технолошки развој, комисије и Одбора за медицину у министарствима за науку, председник и члан Већа за медицину Универзитета у Београду.
У току радног века имао је низ дужности од значаја за науку, био је: члан Одбора за медицинске науке Министараства за науку и технологију, председник и члан Стручног већа за медицинске науке Универзитета у Београду, члан Комисије за медицину Министарства за науку, технологије и развој и Министарства за науку и заштиту животне средине, међународни рецензент пројеката у области биомедицинских наука у Европској унији, 1991-2007. председник Научног већа Института за медицинска истраживања, 2006-2009 члан Националног савета за науку и технолошки развој Србије, в.д. председник Управног одбора Института за молекуларну генетику и генетички инжењеринг, Омбудсман Института за Онкологију у Београду, посвећен етичким питањима у науци.
Чланство и активности у Српском лекарском друштву и другим удружењима. Дугогодишњи је члан Српског лекарског друштва. Члан Хематолошке секције од 1972. године и њен председник у два мандата од децембра 1995. до новембра 1999. године. Више пута је био члан председништва секције. Члан је по функцији Председништва, Управног одбора и Комисије за предлагање кандидата за САНУ, Српског лекарског друштва. Био је члан Удружења хематолога СФРЈ и СР Југославије, Србије и Црне Горе и Србије. Био је члан је European Society for Clinical Investigation-ЕSCI, The Cell Кinetics Society-The Cell Proliferation Society и European Study Group for Cell Proliferation.
Председник је Српског удружења за истраживање матичних ћелија.Члан је с признатим емеритус статусом у International Society for Experimental Hematology- Society for Hematology and Stem Cells- ISEH .
Чланство у уређивачким одборима часописа. Био је главни је и одговорни уредник националног научног часописа Билтен за хематологију (1994-2008), а новембра 2011. године изабран је за Главног је и одговорног уредника часописа Српски архив за целокупно лекарство. Члан је Уређивачког одбора „Archive of Oncology“ и Саветодавног одбора часописа Iugoslavica Physiologica Pharmacologica Acta . Коуредник је часописа Medical Data. Пуноправни је члан World Association of Medical Editors (WAME).
Често је позиван да рецензензира радове за најугледније међународне часописе из те научне области. Стални је рецензент часописа PLОS ONE, који се бави новим експерименталним доприносима.
Чланство и активности у Академији медицинских наука Српског лекарског друштва. Ванредни члан Медицинске академије Српског лекарског друштва је од 1996. године, а редовни члан од 2002. године. Био је потпредседник Научног већа Академије од 2003-2006. Године, члан Председништва 2006-2008.. Председник Академије медицинских наука Српског лекарског друштва је од 2008. године.
Организовао је са проф. др Д Пејин научне скупове Академије Трансплантација матичне ћелије хематопоезе (1997) и Значај биолошких карактеристика матичне и леукемијске ћелије (2005), Регенеративна медицина у 21. веку-могућности и стремљења (2008), са научним саветником др О. Ђурковић-Ђаковић научни скуп Сто година токсоплазмозе (2009), а са проф. др М. Стојковићем научни скуп Current trends in physiological science. Symposium on stem cell biology. Био један од организатора научног скупа Етика научноистраживачког рада у биомедицини (са професорима В. Шобић и С. Симић, 2002) и предавач на још неколико научних скупова Академије медицинских наука Српског лекарског друштва.
У току обављања функција у оквиру Академије допринео је даљој афирмацији значаја њених активности у оквиру медицине и стоматологије. Као председник идејно је иницирао промене у Правилнику о раду, које су тела Академије прихватиле и сагледао у току текућег рада потребе за даљим допунама. Анимирао је један број истакнутих лекара да учествују на изборима и постану чланови Академије у циљу стварања основе да будуће активности и руководство преузму квалитетни кадрови. У току досадашњег рада ретки су састанци које није отворио, још на почетку им дао посебну ноту и значај и на њима евентуално дискутовао. Поред састанака Академије повремено је замењивао Председника СЛД и држао поздравне говоре на другим састанцима. На основу неких независних процена, дугогодишњих активиста, све досадашње дужности у оквиру СЛД је одлично обављао.
Награде и признања. Добитник је неколико признања и награда Српског лекарског друштва: Повеље (1996), Награде за научноистраживачки рад (2003.) и Награде за животно дело (2014).
Подаци о проф. др Павлу Миленковићу могу се наћи у научним базама података BiomedExperts, ResearchGate, комерцијалним базама International Biographical Centre Cambridge, American Biographic Institute и домаћим публикацијама.
Потпредседник:
Проф. др Драгослав Стаменковић, Београд
Члан Aкадемије медицинских наука од 2006. године
Професор Стоматолошког факултета Универзитета у Београду
Лични подаци
Датум рођења: 29.07.1949.
Место рођења: Врање
Држављанство: Српско
Адреса: Ресавска 58, Београд
Телефон: 063 287 844
E-mail: d.stamenkovic49@gmail.com
Образовање
1968 Основна школа и гимназија Обреновац
1974 Стоматолошки факултет Универзитет у Београду
1979 Магистарске последипломске студије Стоматолошки факултет у Београду
1981 Специјалистичке последипломске студије Стоматолошки факултет у Београду
1983 Докторске последипломске студије Стоматолошки факултет у Београду
Последипломско усавршавање
1981 Welsh National School of Medicine, Dental School and Hospital (prof.J.Bates) Cardiff, UK
1984 Institute of Dental Surgery, Eastman Dental Hospital, University of London (prof. J.Hobkirk), UK
1996 University Medical Center, Department of Prosthodontics (prof.H.Spiecermann), Aachen, Germany
2008 Trinity College and Dental Hospital (prof. D.Shanley), Dublin, Ireland
2011 School of Dentistry, University of California (prof.J.Beumer III), Los Angeles, USA
Посете факултетима и истраживачким лабораторијама
1980 – 2013 Посете свим стоматолошким факултетима у претходној Југославији и посете следећим факултетима: Cardiff, London, Dablin, Ahen, Diseldorf, Keln, Cirih, Moskva, Peking, Solun, Atina, Sofija, Helsinki, Amsterdam, Los Angelos
1984 – 2003 Посете истраживачким лабораторијама: Ivoclar, Schaan (1984, 1988);
Vita, Bad Sackingen (1988, 2001); Krupp, Essen (1989, 1990, 1992);
CeKa, Antwerpen (1996); Dentaurum, Pforzheim (1997),
Heraeus-Kulzer, Hanau i Wehrheim (1997); Nobel Biocare, Göteborg (2003)
Избор у наставна звања и наставна делатност
1976-1979 Асистент-приправник на Клиници за стоматолошку протетику СФ у Београду
1979-1985 Асистент на Клиници за стоматолошку протетику СФ у Београду
1985-1990 Доцент на Клиници за стоматолошку протетику СФ у Београду
1987-1994 Начелник Лабораторије на Клиници за стоматолошку протетику СФ у Београду
1990-1996 Ванредни професор на Клиници за стоматолошку протетику СФ у Београду
1994-2000 Продекан за наставу СФ у Београду
1996-2014 Редовни професор на предметима Стоматолошка протетика, Стоматолошки материјали и Орална имплантологија СФ у Београду
2002-2004 Председник Савета СФ у Београду
2004-2006 Директор Клинике за стоматолошку протетику СФ у Београду
2006-2012 Декан СФ у Београду
2004-2012 Члан Сената Универзитета у Београду
2012-2014 Заменик председника Савета Универзитета у Београду
2014 Пензија
Nastavna delatnost na drugim fakultetima
2000-2006 Profesor na predmetima Stomatološka protetika i Stomatološki materijali na Univerzitetu Istočno Sarajevo, Foča
2016 – Profesor na predmetima Mobilna stomatološka protetika, Stomatološka protetika – pretklinika na Univerzitetu u Kragujevcu, Fakultet medicinskih nauka, Studijski program Stomatologija
2016 – Viziting profesor na Medicinskom fakultetu u Osijeku, Studije stomatologije
Izbor i delatnost u Akademiji medicinskih nauka SLD
2006 – 2013 Vanredni član Akademije medicinskih nauka SLD
2013 – Redovni član Akademije medicinskih nauka SLD
2007 – 2012 Održao 2 predavanja i organizovao 4 naučna skupa
2013 – 2016 Član Komisije za predlaganje kandidata za SANU iz redova AMN
2019 – Potpredsednik Akademije medicinskih nauka SLD
Članstvo u uređivačkim odborima
1987 – 1993 Stomatološki glasnik srbije Član UO
2014 – 2016 Balkan Journal of Dental Medicine Član UO
2014 – 2017 Srpski arhiv za celokupno lekarstvo Član UO
2017 – Srpski arhiv za celokupno lekarstvo Pomoćnik GOU
Članstvo u profesionalnim udruženjima:
god Profesionalno udruženje Pozicija
1976 Stomatološka sekcija SLD-a član, član Predsedništva
1978 Sekcija za stomatološku protetiku član, član Predsedništva
1982 EPA (European Prosthodontic Association) member
1985 Udruženje univer. profesora i naučnika Srbije član
1985 FDI (Federation Dentaire Internationale) member
1988 IADR (Internat Assoc for Dental Research) member
1995 Sekcija za oralnu implantologiju SLD-a potpredsednik Predsedništva
1996 BaSS – Balkan Stomatological Society member
2003 BaSS – Balkan Stomatological Society Councillor for Serbia
1999 Udruženje stomatologa Yu, SCG član Predsedništva
2002 ADI – Academy of Dentistry International Fellow
2010 BaSS – Balkan Stomatological Society Vice-President
2012 BaSS – Balkan Stomatological Society President-Elect
2014 BaSS – Balkan Stomatological Society President
2016 BaSS – Balkan Stomatological Society Past-President
2009 Stomatološka sekcija Društva lekara Slovenije počasni član
2010 ICD – International College of Dentists Fellow
2010 Udruženje stomatologa Makedonije počasni član
Priznanja i nagrade
1984 SLD Diploma
1993 SLD Zahvalnica
1993,1994,1995, 1998, 2008 Savez studenata Stomatološkog fakulteta Zahvalnica
1995, 1996, 1997, 2000, 2002 Društvo zubnih tehničara Srbije Zahvalnica
2003, 2007, 2010 Društvo zubnih tehničara Srbije Povelja
2005 SLD God Nagrada za NIR
2011 SLD Nagrada za životno delo
2018 SLD Veliki pečat
Publikovani radovi i naučna delatnost
Monografije, knjige, radovi. Autor je 4 univerzitetska udžbenika za osnovne i poslediplomske studije, koautor je i urednik 9 udžbe¬nika za osnovne studije i autor je jedne stručne monografije. Dva užbenika se koriste kao zvanična literatura na svim stomatološkim fakultetima u Srbiji, kao i na fakultetima u Ljubljani, Banja Luci, Foči, Sarajevu i Podgorici.
Objavio je oko 200 i referisao 80 stručnih i naučnih radova i održao preko 120 predavanja po pozivu u zemlji i inostranstvu. Predmet istraživanja u publikovanim radovima i naučno-istraživačkim projektima su različite oblasti stomatološke protetike, stomatoloških materijala i suprastruktura na oralnim implantatima.
Naučno-istraživački projekti
EUREKA PROJECTS
1 01.01.200431.12.2006 E!3555 BIO-MAT (The development of the production technology for new Au dental alloy) rukovodilac
2 01.01.200731.12.2009 E!3863 MET-STRI (The new approach of the strength¬ening technology for metallic strips used for electro industry) rukovodilac
3 01.01.200731.12.2009 E!3971 BIO-SMA (Biomedical Shape Memory Alloys) istraživač
4 01.01.200831.12.2010 E!4213 NANO-FOIL (Development of Nano-Foils for Dentistry and Jewellery) istraživač
5 01.01.201131.12.2012 E!5831 Cell-Ti (Behavior of human osteoblast cells cultured on different titanium surfaces) rukovodilac
6 01.01.201131.12.2012 E!6788 Orto-NiTi (Razvoj poboljšane NiTi ortodonske žice) istraživač
Mentorstva. Mentor u 7 magistraskih radova i 9 doktorskih disertacija. 24 puta predsednik ili član Komisije za ocenu i odbranu magistarskih radova i doktorskih disertacija.
Recenzenzije. Recenzent 15 univerzitetskih udžbenika i naučnih monografija. Recenzent stručnih časopisa: Srp Arh Celok Lek, VSP, ASCRO (Hr).
Podaci o realizovanom patentu
Patent br: 31200-270/2007-5.
Rudolf Rebeka, Albreht Bojan, Zupančič-Hartner Tjaša, Stamenković Dragoslav
POSTOPEK IZDELAVE DENTALNIH ZLITIN Z VISOKO VSEBNOSTJO Au
Ministarstvo za gospodarstvo republike Slovenije, Urad RS za intelektualno lastnino.
Генерални секретар: проф. др Нада Димковић, Београд
Члан Aкадемије медицинских наука од 2006. године
Професор Медицинског факултета Универзитета у Београду
Адреса:
Хаџи Рувимова 19, 11000 Београд
Телефон: +381641762177
E-mail: dim@eunet.rs
Лични подаци:
Рођена 31. 05.1954, Ваљево, Србија
Удата, супруг проф. др Синиша Димковић, кардиолог, ћерка Бојана Шумањски, пијаниста, унук Вук Јулијуш Шумањски
Едукација:
Факултет: 1973-1978 Медицински факултет Универзитета у Београду
Магистеријум: 1980-1982 Магистар имунологије, Медицински факултет
Универзитета у Београду
Специјализација: 1982- 1986 Специјалиста интерне Медицине
Докторат: 1994 Доктор наука из нефрологије, Медицински факултет
Универзитета у Београду
Субспецијализација: 2008- Субспецијалиста нефролог, Медицински факултет
Универзитета у Београду
Усавршавање у иностранству:
1989, 1990, 1991, 1996: Renal Unit of Guy’s Hospital (Prof. JS Cameron)
2000, 2001: Toronto Western Hospital, Toronto, Canada (Prof. Dr Dimitrios Oreopoulos)
Делатност и напредовање у струци
1980 – 1986 Лекар опште шраксе, Институт за бубрежне болести и метаболичке поремећаје, Клничке болнице града Београда (данас Клиничко одељење за нефрологију и метаболичке поремећаје са дијализом „Проф. др Василије Јовановић“, КБЦ Звездара)
1986- Лекар специјалиста из интерне медицине
1997- 2001 Начелник центра за хемодијализу, Центар за бубрежне болести и метаболичке поремећаје, Клиничке болнице
града Београда- КБЦ Звездара, Београд
2001-2019 Начелник Клиничког одељење за нефрологију и метаболичке поремећаје са дијализом „Проф. др
Василије Јовановић“, КБЦ Звездара, Београд
2006-2016 Начелник Клинике за интерне болести, КБЦ Звездара,
Београд
1.10.2019 пензионисана
Избор у наставна звања и наставна делатност на Медицинском факултету Универзитетга у Београду
1992-1998 Асистент, Катедра интерне медицине
1998- 2005 Доцент
2005-2011 Ванредни професор
2011 – Редовни професор
Наставна делатност на другим катедрама
Предавала је нефрологију студентима редовних и последипломских студија на медицинским факултетима у Београду (имунологија, геронтологија, медицинска биохемија)
Избор и делатност у Академији медицинских наука СЛД
2006-2013 Ванредни члан
2013- сада Редовни члан
2019- Генерални секретар
Чланство у удружењима
1978- Српско лекарско друштво
2010- Члан Управног одбора Српског лекарског друштва
2019- Председник Одбора за континуирану медицинску едукацију Српског лекарског друштва
1985-2004 Југословенско Удружење нефролога
1996- International Society of Nephrology
1996- European Renal Association-European Dialysis and
Transplant Association ERA-EDTA, Distinguished Fellow of ERA-EDTA (2013)
1998-2008 Члан савета Медитеранске медицинске асоцијације
1999- Члан селекционог одбора Евроспког удружења за нефрологију, дијализу и трансплантацију
2001- Секретар Комисије за међународну сарадњу СЛД
2003- 2007 Председник Комисије за међународну сарадњу при Југословенском Удружењу нефролога
2004-2012 Члан комисије за глобално унапређење нефрологије при Међународном Удружењу нефролога (ISN-COMGAN)
1994- Balkan Association of Nephrology, Dialysis,
Тransplantation and Artificial Organs (BANTAO),
Council member 2011-2015.
Чланство у уређивачким одборима
2004-2019 Уредник часописа Zvezdara Clinic Proceedings
2010- Члан уређивачког одбора часописа International Urology and Nephrology
2011- Journal of BANTAO, Associated Editor (2003 -)
Награде и признања:
1993 Диплома Српског лекарског друштва
1993 Признање Југословенског Удружења нефролога
1999 Медаља Српског лекарског друштва
2005 Повеља Српског лекарског друштва
2015 Награда Српског лекарског друштва за научноистраживачки рад
Публиковани радови и научна делатност
Монографије, књиге и радови. Објавила 204 радова у целини, од којих 127 у међународним часописима са JCR листе, три поглавља у истакнутим међународним и 15 у националним монографијама и књигама. Радови су цитирани 562 пута (подаци Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“, из 2013). У зборницима са домаћих и међународних конгреса штампано је 460 извода.
Била је уредник једне књиге за постипломску наставу (Геријатријска нефрологија), уредник или један од уредника три монографије, аутор поглавља и коаутор у три уџбеника. Реферисано је преко 50 радова током предавања по позиву на међународним скуповима.
Научно-истраживачки пројекти: Била је руководилац једног, а сарадник у пет научноистраживачка пројекта које је финансирао републички о фонд за научна истраживања.
Чланови:
Проф. др Милан Бреберина, Нови Сад
Проф. др Мирјана Готић, Београд
Проф. др Драгослава Ђерић, Београд
Проф. др Мирослав Стојановић, Ниш
Проф. др Марина Јовановић, Нови Сад
Проф. др Весна Кесић, Београд
Проф. др Јован Поповић, Нови Сад
НАУЧНО ВЕЋЕ
Председник: проф. др Радојка Коцијанчић, Београд
Члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 1998. године
Професор Медицинског факултета Универзитета у Београду
Основни биографски подаци. Рођена је 15. децембра 1943. године у Баћевцу, општина Барајево, Србија, у службеничкој породици. Осмогодишњу школу је завршила у Барајеву, а XI гимназију у Београду са одличним успехом. Медицински факултет у Београду је уписала школске 1962. године и дипломирала 1967. године, као одличан студент. Лекарски стаж је завршила 1968. године у Београду, када је положила и стручни испит.
Стручно и научно усавршавање. Специјалистички испит из Хигијене положила је 1975. године, а из Психијатрије 1986. године са одличним успехом и субспецијалиста је исхране. Последипломске студије је завршила на Медицинском факултету у Београду и одбранила магистарски рад 1972. године. Докторску дисертацију Специфичности у психофизичком развоју и морбидитету ученика школа за квалификоване раднике одбранила је 1976. године једногласно са одличним успехом.
Усавршавала се у Blacksburgu (Вирџинија, САД) 1985.године.
Избор у научна/ наставна звања и наставна делатност. За стручног сарадника Хигијенског института Медицинског факултета у Београду је изабрана 1969. године, а реизабрана 1972. године. За асистента је изабрана 1972. године, у звање доцента изабрана 1977, ванредног професора 1982, а од 1988. године је редовни професор на предмету Хигијена на Медицинском факултету у Београду.
Др Коцијанчић је учествовала у свим видовима практичне, семинарске и теоретске наставе, као и наставе примарне здравствене заштите за студенте београдског Медицинског факултета, уз велику мотивацију за рад са студентима, што је испољила као продекан за редовну наставу (1984-1987).
Оснивач је и дугогодишњи шеф последипломске Катедре за школску хигијену и психофизиологију раста и развоја, као и шеф Катедре Хигијене више пута. Била је председавајући биомедицинске групације Универзитета
Поред рада на Медицинском факултету у Београду била је предавач на медицинским факултетима у Приштини, Крагујевцу и Фочи, а предавач и Шеф Катедре хигијене на Медицинском факултету у Подгорици од оснивања. Такође је била професор на Belgrade Medical School for foreign students in English.
Била је ментор у 35 магистарских теза и специјалистичких радова и у 21 докторској тези.
Здравствена делатност. Здравствену делатност је развила радећи у Саветовалишту за ментално здравље младих при Институту за хигијену и медицинску екологију, кроз који пролази велики број пацијената.
Научна делатност. Објавила је 240 радова у иностраним и домаћим часописима и књигама. Коаутор је 6 монографија и аутор 50 поглaвља у књигама и уџбеницима (4 на енглеском језику). Уредник је уџбеника Хигијена (2002), који је изашао после 30 година, a друго издање 2009. године. М научне компетентности је 401. Цитирана је преко 100 пута.
Први почеци истраживања су настали у великој, десетогодишњој, лонгитудиналној студији етиологије, тока, рехабилитације и исхода цереброваскуларних акцидената, која се спроводила у Rochesteru САД (руководилац проф. B. Berg) и Београду (проф. М. Савићевић) у којој је др Коцијанчић привржено дала свој изузетан допринос. После тога наставља да као главни истраживач води пројекат у коме се пореде истраживања такозване „STROKE“ инциденције, између деноминатора Београда, Рочестера и Боке Которске.
Др Коцијанчић је дуго проучавала чиниоце ризика који делују у различитим индустријским гранама, али и исхрану, услове живота, деловање тешких метала, азбеста и пестицида и на сеоском региону. То су велики пројекти „Маладаптација и њене последице“ (пројекат Србије, БИХ и Хрватске) а и Евалуација ефикасности примењених превентивних мера на сеоском региону, којим је сама руководила.
Најуже подручје делатности др Коцијанчић су деца и адолесценти, та најосетљивија категорија сваке популације, па су и радови и пројекти, а и здравствена делатност у споју менталне хигијене и психијатрије – велики допринос у очувању здравља ове популације. Истраживања из ових области се постављају епидемиолошки широко, методично, уз веома велику истраживачку критичност при доношењу закључака, а посебно, шта је транзиторно у развојном периоду, шта је заиста кризно, а шта болесно. Др Коцијанчић прави веома честе скрининге у откривању неуротичности адолесцената, али и других поремећаја, психопатија, и доследно ради на могућој превенцији истих.
Поред објављених и цитираних радова из ових области др Коцијанчић учествује на бројним конгресима, било као предавач по позиву, модератор округлог стола или предавач: Ричмонд, Винипег, Торонто, Рим, Напуљ, Хајделберг, Мадрид, Будимпешта, Даблин, Беч, Софија, Атина, Каиро, Истанбул и у нашој земљи.
Др Радојка Коцијанчић је показала поред истраживачког смисла и пуно кооперативности за тимски рад. Као афирмисани самостални главни истраживач руководила је следећим научно-истраживачким пројектима, које је финансирала Републичка заједница науке СР СРбије, као и други извори финансирања: Утицај услова живота и рада на психофизички развој и оболевања ученика у привреди (1970-1974), Стари у саобраћају (1975-1976), Евалуација ефикасности превентивних мера на сеоском региону (1976-1978), Коронарна болест, артеријска хипертензија и апоплексија церебри – упоредна петогодишња студија по уговору Савезног Завода за међународну сарадњу и техничку помоћ и владе САД (1973-1978), Специфичности оболевања и повређивања млађих радника као најчешћи узроци апсентизма (1988-1992), Специфични услови рада младих у пољопривреди (1989-1990), Систематски прегледи младих – пропусти и последице професионалних селекција (1990-1992), Маладаптација адолесцената (1992-1995), Проблеми неуротичности младих (1998-2000). Била је сарадник у пројектима: Маладаптација и њене последице. Савезни Завод за координацију научне делатности , пројекат у три Републике (1968-1970), Утицај комуналне буке на психосоматско здравље (1972-1973), Епидемиологија настанка и рехабилитација оболелих од церебралне апоплексије, упоредна студија Рочестера (САД) и Београда (1970-1975), Клиничко епидемиолошки и токсиколошки значај одређивања тешких метала у биолошким течностима и коси са аспекта заштите радне и животне средине (1977-1979), Апсентизам код старијих радника (1988-1992)
Проф. др Радојка Коцијанчић је поред учествовања на многобројним међународним и домаћим конгресима и симпозијумима учествовала и у организовању: Међународног научног скупа о церебралној апоплексији, Осмог конгреса превентивне медицине Југославије са међународним учешћем, Деветог међународног конгреса Превентивне и социјалне медицине, Конгреса лекара отаџбине и дијаспоре, Деветог конгреса Превентивне медицине Југославије са међународним учешћем и многим другим конгресима
Друштвена делатност. У току студија је била потпредседник Универзитетског Одбора СС Београда, члан Универзитетског Савета, Републичког и Централног одбора студената Југославије.
Професор Коцијанчић је била члан Комисије за науку Скупштине СФРЈ и Републичког Комитета и Фонда за науку, делегат Скупштине Србије, члан председништва Синдиката Југославије.
Била је директор Института за хигијену и медицинску екологију Медицинског факултета
Универзитета у Београду у неколико мандата.
Чланство и активности у Српском лекарском друштву и другим удружењима. Активан је члан Српског лекарског друштва и члан Превентивне секције. Члан је председништва Српског лекарског друштва.
Члан је Председнишвта Удружења за Превентивну медицину. Била је Генерални секретар и Председник Савеза лекарских друштава Србије и Црне Горе.
Члан је International Education (IE) од 1993. године – где је учланила Синдикат образовања Србије и Црне Горе (једина међународна организација у којој је тада била наша земља) и Интернационалног Удружења за Превентивну Медицину (I.F.H.P.S.M.).
Чланство у уређивачким одборима часописа. Члан је уређивачког одбора часописа Српски Архив.
Чланство и активности у Академији медицинских наука Српског лекарског друштва. За ванредног члана Академије медицинских наука Српског лекарског друштва изабрана је 1998. године, а за редовног 2004. године. Била је секретар Научне групе за превентивну и мултидисциплинарну медицину (2003-2006), члан председништва ове научне групе (2004-2007), генерални секретар Академије (2008-2019).
У оковиру активности Академије медицинских наука организовала је научни скуп Чиниоци превенције у заштити менталног здравља адолесцената (2004), и Заштита менталног и била предавач на неколико научних и едукативних скупова Академије, као и циклуса предавања које Академије организује у сарадњи са Коларчевом задужбином.
Награде и признања. Добитник је неколико награда и признања Српског лекарског друштва: годишње награде за примарну здравствену заштиту за књигу Енциклопедија здраве исхране (1996), ПовеЉе (2012) и Награде а за Животно дело (2015). Добитник је спомен Плакете Београда за науку 1987. године.
Одликована је Орденом рада са златним венцем (1989).
Њен покојни супруг јој је био професор Медицинског факултета. Син и ћерка су лекари специјалисти.
Напомена. Подаци о проф. Радојки Коцијанчић могу се наћи у едицији је Ко је ко у Србији (1985), Личност године 1997. Америчког биографског института и биографском лексикону Познати српски лекари (Београд-Торонто, 2005).
Потпредседник: проф. др Драган Данкуц, Нови Сад
Члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 2013. године
Професор Медицинског факултета Универзитета у Новом Саду
Секретар: Научни саветник др Гордана Богдановић, Нови Сад
Члан Академије медицинских наука Српског лекарског друштва од 2013. године
Институт за онкологију Војводине, Сремска Каменица
Чланови:
Проф. др Светолик Аврамов, Нови Сад
Проф. др Радован Богдановић, Београд
Проф. др Милена Божић, Београд
Проф. др Зорана Васиљевић, Београд
Проф. др Славољуб Живковић, Београд
Проф. др Обрад Зелић, Београд
Проф. др Невена Калезић, Београд
Проф. др Гордана Коцић, Ниш
Проф. др Зоран Крстић, Београд
Проф. др Душан Лалошевић, Нови Сад
Академик Милорад Митковић, Ниш
Проф. др Радован Цвијановић, Нови Сад
ВОЈВОЂАНСКИ ОГРАНАК АКАДЕМИЈЕ
Председник: проф. др Светолик Аврамов
Секретар: проф. др Момир Миков
ОГРАНАК АКАДЕМИЈЕ У НИШУ
Председник: проф. др Александар Нагорни
Секретар: проф. др Гордана Коцић
ЧЛАНОВИ УРЕЂИВАЧКОГ ОДБОРА МОНОГРАФИЈА АКАДЕМИЈЕ
Главни и одговорни уредник: проф. др Павле Миленковић
Заменик главног и оговорног уредника: проф. др Нада Димковић
Чланови:
Проф. др Милена Божић, Београд
Др Зоран Вацић, Београд
Проф. др Слободан Голубовић, Београд
Проф. др Драгослава Ђерић, Београд
Проф. др Видосава Ђорђевић, Ниш
Проф. др Обрад Зелић, Београд
Проф. др Мирослава Јашовић-Гашић, Београд
Проф. др Небојша Јовић, Београд
Проф. др Марина Јовановић, Нови Сад
Проф. др Зоран Латковић, Београд
Академик Милорад Митковић, Ниш
Проф. др Маријан Новаковић, Београд
Проф. др Јован Поповић, Нови Сад
СЕКРЕТАРИЈАТ ХИРУРШКЕ НАУЧНЕ ГРУПЕ
Председник
Проф. др Радован Цвијановић, хирург, Нови Сад
Потпредседник
Проф. др Небојша Станковић, хирург, Београд
Секретар
Проф. др Небојша Радовановић, хирург, Београд
СЕКРЕТАРИЈАТ НАУЧНЕ ГРУПЕ ЗА ИНТЕРНУ МЕДИЦИНУ
Председник
Проф. др Зорана Васиљевић, кардиолог, Београд
Потпредседник
Проф. др Невенка Рончевић, педијатар, Нови Сад
Секретар
Проф. др Милан Недељковић, кардиолог, Београд
СЕКРЕТАРИЈАТ НАУЧНЕ ГРУПЕ ЗА ПРЕВЕНТИВНУ И МУЛТИДИСЦИПЛИНАРНУ МЕДИЦИНУ
Председник
Проф. др Славољуб Живковић, стоматолог, Београд
Потпредседник
Проф. др Душан Лалошевић, патолог, Нови Сад
Секретар
Научни саветник др Владан Чокић, хематолог-истраживач, Београд
СЕКРЕТАРИЈАТ АКАДЕМИЈЕ
Председник, потпредседник, генерални секретар
Проф. др Љубица Ђукановић, Београд
Проф. др Драгослав Стаменковић, Београд
Проф. др Нада Димковић, Београд
Председник и потпредседник Научног већа
Проф. др Радојка Коцијанчић, Београд
Проф. др Драган Данкуц, Нови Сад
Председници научних група
Проф. др Радован Цвијановић, Нови Сад
Проф. др Зорана Васиљевић, Београд
Проф. др Славољуб Живковић, Београд